Author: goran

U situaciji kada mu je dete povređeno, svaki roditelj ima potrebu da ga zaštiti. Ipak, ove stvari se dešavaju, te moramo biti pripremljeni na to i naučiti kako bi trebalo reagovati za dobrobit dece.

Kada je naše dete povređeno, bez obzira na okolnosti, to će odmah probuditi zaštitnički instinkt.  Sigurno ćete misliti kako otac deteta koje je povredilo vaše nema nikakvu disciplinu, ili pak kako je vaspitačica mogla da ne predvidi ovakvo ponašanje među decom.

Sasvim je razumljivo da reagujete na ovakav način, ali prisetite se kako je trogodišnjacima koji posmatraju izlive besa kod odraslih. Uvek to imajte na umu, pa će vam biti potpuno jasno da je važno da reagujete na drugačiji način.

Ovakve situacije se često dešavaju deci, pa je zato važno da budete pripremljeni i razmišljate o svemu na vreme.

Posmatrajte iz dečje perspektive

Znamo da mališani nisu poznati po samokontroli. Dete često može osećati nešto što će ga pogurati ka agresivnom ponašanju, a ni oni ni mi ne razumemo zašto. Baš zato je važno da odrasli budu u blizini.

Iako je vama sasvim normalno da reagujete impulsivno kada se desi neka ovakva situacija, važnije je da detetu pokažete da to nije prihvatljivo ponašanje.

Moramo imati na umu da i naša, ali i tuđa deca, uvek gledaju. Oni zaista obraćaju posebnu pažnju na to kako mi reagujemo, naročito u stresnim situacijama. Kada trogodišnjak koji je udario drugara pred sobom vidi odraslog kako ludi, neće tako naučiti ono što je potrebno. 

Ostanite smireni

Ako roditelj napadača ne reaguje, možete vi. Pitajte svoje dete da li je uredu, jer mu je sigurno teško u tom momentu. Mirno se obratite i drugom detetu i recite da je povredilo vašeg mališana. Na ovakav način podstaći ćete i vaspitačicu i drugog roditelja da urade nešto. Vaša mirna reakcija pokazaće deci da će sve biti pod kontrolom.

Ako bude sledećeg puta…

Iako ste reagovali mirno, važno je da budete spremni na to da se slična stvar može ponoviti. Ako se ponovi, onda postoji malo ozbiljniji problem. Svako dete u vrtiću treba da se oseća sigurno, a loše ponašanje odraslih im to neće pružiti.

Ukoliko se situacija dogodi ponovo, važno je da razgovarate mirno o svemu. Porazgovarajte sa vaspitačicom i ispričajte šta vas to brine. Pitajte koji su njihovi koraci u rešavanju problema. Važno je da oni porazgovaraju sa roditeljima tog deteta i ukažu im na to da se ovakvo ponašanje mora rešiti.

Naravno da će se većina roditelja naći u ovakvoj situaciji nekada i da će imati potrebu da fizički i emotivno zaštiti svoje dete. Zato je važno da znamo na koji način da reagujemo i rešimo situaciju, kako bismo najbolje zaštitili dete.

Preuzeto sa sajta YUMAMA

Tema o kojoj je mnogo puta pisano, ali za roditelje koji prvi put upisuju dete u vrtić uvek su prisutne dileme i nedoumice kojim redom i kako do subvencije.

Pravo na subvenciju Grada imaju roditelji koji ispunjavaju sledeće uslove:

• Državljani Republike Srbije
• Prijavljeni na teritoriji grada Beograda
• Poseduju odbijenicu

Da pojasnimo, pravo na subvenciju mogu da ostvare i strani državljani koji imaju potvrdu o stalnom boravku na teritoriji grada Beograda, roditelji deteta mogu biti u statusu zaposlen, nezaposlen ili student, a odbijenica je potvrda od strane predškolske ustanove čiji je osnivač grad Beograd da dete nije upisano iz razloga nedovoljnog kapaciteta. Odbijenicu možete dobiti ukoliko dete nije primljeno posle redovnog prolećnog konkursa ili na lični zahtev tokom cele godine.

Nakon upisa deteta u vrtić naša ustanova predaje potrebna dokumenta za regulisanje prava na deo naknade boravka deteta u vrtiću. Dakle vaše je da nam dostavite potrebnu dokumentaciju, a mi obavljamo u vaše ime administrativne poslove.

Iznos subvencije: odlukom Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda objavljenoj u Službenom listu grada Beograda br. 90/23 od 01. decembra 2023. godine iznos mesečne subvencije za roditelje je 33.000 dinara. Naznačeni iznos Sekretarijat uplaćuje direktno na račun predškolske ustanove, a roditelj uplaćuje eventualnu razliku do pune mesečne cene vrtića.

Nosioci prava na subvenciju i samog obligacionog odnosa sa Sekretarijatom su roditelji, koji u ovom slučaju daju saglasnost da se sredstva koja oni dobijaju uplate direktno na račun vrtića. Privatna predškolska ustanova može da pomogne u komunikaciji sa Sekretarijatom, ali ni na jedan način ne može da utiče da li će i kada će sredstva biti ispalćena. Iz dosadašnjeg iskustva uplate su bile redovne i ovaj način rešavanja subvencije na relaciji roditelji-sekretarijat-vrtić u potpunosti funkcioniše.

Za prvi mesec boravka deteta u vrtiću Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda ne isplaćuje iznos subvencije. Zakonodavac povremeno menja pravila, pa je možda najuputnije da nas pozovete pre kretanja u ovu „akciju“ i dobijete kompletnu informaciju za pokretanje postupka nadoknade dela troškova boravka deteta u privatnom vrtiću.

Pri upisu deteta u vrtić i razgovoru sa osobom zaduženom za prvi kontakt neizbežno pitanje roditelja je  “a šta kada dete ne ide u vrtić!?” Za 90% roditelja to je pitanje svih pitanja. Koliko god im se dopao vrtić, atmosfera, vaspitači upis deteta visi o koncu ukoliko odgovor na ovo pitanje nije zadovoljavajući.

Strah je opravdan, ali samo delimično…

… i to je tako bilo do 1. decembra 2023. godine kada je doneta odluka Sekretarijata za obrazovanje i dečiju zaštitu Grada Beograda objavljenoj u Službenom listu grada Beograda br. 90/23 od 01. decembra 2023. godine. Ovom dolukom Grad je u mnogo olakšao vrtićima i roditeljima način funkcionisanja za slučaj nedolaska deteta u vrtić.

Evidencija dolaznosti deteta u vrtić se i dalje vodi i novom Odlukom je predviđeno umanjenje subvencije ili potpuno njeno ukidanje u slučajevima dužeg neopravdanog izostanka dece iz vrtića ili manipulacija na ovu temu od strane roditelja ili predškolske ustanove.

Imajte na umu, nije dobro ni za razvoj deteta ni za realizaciju aktivnosti u vrtiću da svoje mališane dovodite kao u igraonicu, kada stignete i ako stignete. Za roditelje koji decu dovode redovno u vrtić i isključivi razlog za izostanak deteta iz vrtića je godišnji odmor i bolest deteta ne postoji finansijski bauk.

Slikovnice za decu starosti do 5 godina sadrže preko 1.5 puta više različitih reči u odnosu na svakodnevni govor koji odrasli upućuju deci. Zato zajedničko čitanje sa decom stvara okruženje u kojem deca imaju priliku da se susretnu sa mnogo više raznolikih i neobičnih reči.

Mnoge su dobrobiti od čitanja sa decom od njihovog najranijeg uzrasta: podsticanje razvoja govora i jezika, sticanje veštine komunikaije, podsticanje razvoja stavaralaštva, podsticanje razvoja logičkog i kritičkog mišljenja, bolja školska postignuća, negovanje osećanja sigurnosti i privrženosti.

Potrudite se da vam zajedničko čitanje postane rutina, deo svakodnevice i zajednički ritual. Između ostalog, time se razvija i navika čitanja, što je izuzetno značajno za dalji razvoj deteta. Pokušajte da se opustite, uživite u priču bez ustručavanja, jer dete će tražiti mnogo puta da mu iznova čitate omiljenu knjigu – naoružajte se strpljenjem i zabavite se…

Uživajte i vi i dete!

I sama priprema za čitanje deci je interesantna i podsticajna. Podstičite dete da prelistava knjigu. Razgovarajte o svakoj slici. Dete može da opisuje šta je na njima prikazano. Nagovestite mu zatim o čemu se u knjizi radi. Podstaknite ga da ispriča šta već zna o liku ili temi. Ovim pitanjima omogućavate detetu da povezuje ono što je prethodno saznalo i naučilo. Uvedite ga spontano u čitanje I podstaknite interesovanje za nastavak čitanja.

Tok čitanja podrazumeva niz raznolikih i podsticajnih aktivnosti. Dok čitate, pratite reči prstom. Na ovaj način dete pamti i vizuelni izgled reči, što je neophodno za sticanje veštine čitanja. Ukoliko dete pokušava da čita zajedno sa vama, dozvolite mu, bez obzira na to koliko je u tome uspešno.

Pokušajte da glumite dok čitate. Dozvolite sebi da budete „luckasti”. Gestikulacija i mimika su veoma važni i treba da prate tok dešavanja u priči. Oponašajte zvuke iz prirode ili oglašavanja životinja. Slobodno dodajte reči ili rečenice kojih u priči nema.

Na krajevima celina možete zastati i pitati dete da vam ispriča šta je do tada zapamtilo i kakvi su mu utisci. Ako primetite da je pogrešno razumelo radnju, pobrkalo redosled dešavanja, ili ne može da se seti nekog detalja, lika ili slično, kažite kako je ispravno i nastavite dalje sa čitanjem. Ne bi trebalo ispravljati dete, jer takvim  komentarom dete gubi sigurnost i interesovanje za dalje čitanje.

Posle čitanja pitajte dete šta mu se dopalo, a šta ne, i zašto. Dete može da odgovori i pokretom ili grimasom. Saznajte od deteta ko je glavni lik i koji se još likovi pominju. Odredite sa detetom gde se dešava radnja, odnosno gde se likovi nalaze.

Neka dete ispriča događaj kojim priča počinje. Podstaknite ga da opiše likove i pitajte ga za njihove  osobine ponaosob. Možete postaviti i pitanja koja podstiču dete da povezuje ono sto je čulo sa svojim ranijim saznanjima, da upoređuje i obrazlaže, što razvija i kritičko mišljenje. Uputno je pitati i da li bi ovu priču preporučio drugu ili drugarici i zašto.

I još ponešto!

Možete zajedno da izmislite i nastavak priče ili drugačiji završetak. Dozvolite detetu da samo ispriča priču gledajući u ilustracije. Podstaknite dete da osmisli novu priču samostalno ili uz vašu pomoć… Zajedno sa detetom smišljajte nove nazive priče. Dajte likovima nova imena. Izmišljajte reči, stvarajte zajedno.

Korisno je, a i zabavno, osmisliti dijalog i odglumiti ga. Preporučljivo je  nacrtati likove ili neki deo iz priče. Pantomimom pokažite neki deo iz priče. Dete treba da pogodi šta pokazujete, a zatim možete zameniti uloge.

Nemojte samo čitati detetu. Čitajte zajedno sa njim, jer to je interaktivan proces. Podstaknite ga da gleda slike, da ih opisuje, da pokazuje objekte, postavlja pitanja, glumi, samostalno priča…

Motivacija je sjajan pokretač, ona je nužna i dobrodošla u svemu što želimo uspešno da radimo i dovršimo. Lako  pronalazimo motivaciju za aktivnosti koje volimo i u kojima uživamo, a malo je veći problem kad se radi o nečemu što moramo, a u tome ne uživamo. Motiv tada uglavnom nalazimo u nagradi koja sledi.

Roditelji i vaspitači imaju zadatak da detetu pomognu da nauči kako da ne odustane u aktivnostima u kojima ne uživa, ali ne tako da to rade silom.

Pronalaženje razloga za neku aktivnost, odnosno način koji nam je prihvatljiv da sami sebi objasnimo zašto bismo nešto trebali da radimo je suština motiva. Definicija motivacije kaže da je to uticaj koji izaziva, usmerava i održava željeno ponašanje ljudi. U tome je rešenje: motivisati dete znači pomoći mu da iz bilo kog razloga odluči ili poželi da nešto obavi.

Motivaciju možemo naći u samom procesu ili u krajnjem rezultatu procesa. To znači da i decu možemo tako usmeriti, nagradićemo ih kada dovrše neku aktivnost, pa će im očekivanje nagrade biti motiv. Ako tome dodamo prirodnu detetovu radozmalost, koja je pokretač želje da otkriju svet oko sebe i sklonost ka raznovrsnim aktivnostima dobićemo željeni rezultat – zdravo, motivisano dete koje rado prihvata nove izazove i pokušava da ih savlada.

Dete možemo da nagradimo u doslovnom smislu (kad ovo napraviš, možeš da se igraš ili dobićeš sladoled kad to napraviš) i u prenesenom smislu, jer dete i pohvalu doživljava kao nagradu. Pohvala će mu često biti odličan pokretač da pokuša i ono što do sada nije uspelo da savlada.

Svi smo motivisaniji za aktivnosti koje nam dobro idu, jer vidimo da okolina gleda rezultate našeg rada s odobravanjem, a svi se dobro osećamo kad smo uspešni.  Deca nisu u ovome različita.

Šta raditi I kako pomoći detetu za aktivnosti koje obavlja traljavo ili nikako?

• Detetu kojem neka aktivnost teže ide za početak ćete dati lakše zadatke, u skladu s njegovim mogućnostima, kako bi osetilo zadovoljstvo uspeha, što je još jedan od elemenata motivacije
• Ako vaše dete nije naročito spretno i druga deca ga zadirkuju u igri, objasnićete mu da mora više da vežba, upisati na neku sportsku aktivnost, podsticati aktivnosti kod kuće u kojima se dete više kreće. Sportske aktivnosti su odličan način učenja motivacije za svu decu jer je u sportu napredak merljiv, pa jače motiviše. Obavezno pohvalite njegov trud i napredak.
• Detetu treba objasniti da smo različiti i da je svako od nas u nečemu bolji, a u nečemu slabiji od drugih. Predložite mu da se takmiči sa samim sobom i pomeri svoje granice. Poželjno je da zna da možemo biti jednako uspešni u nečemu za šta nismo posebno talentovani, samo ćemo morati da uložimo više truda.
• Budite iskreni prema detetu. Ako vam kaže da ne voli pospremi igračke, dobar pristup je da priznate da su i vama kućni poslovi glupi i dosadnii, ali da to nije razlog da živite u neredu. Dok usisavate i brišete prašinu razmišljate o tome kako ćete potom uživati u svojoj divno sređenoj sobi. Kada detetu otkrijete ovu “malu tajnu” nagovorite ga da i ono pospremi igračke primenjujući istu taktiku. Objasnite mu da ponekad obavljanje mrskih poslova tek na kraju rezultira zadovoljstvom.
• Detetu ne treba nikada uskratiti odgovor, pogotovo gušiti interesovanje i potrebu za znanjem. Veoma je važno da roditelj pokaže dobru volju i interesovanje za sve što ga dete pita .Za razgovor sa detetom treba dosta vremena, ali imajte na umu da je to vreme utrošeno na najbolji mogući način.
• Dete nerado priznaje svoj neuspeh, već pokušava da ga zabašuri, opravda, potceni važnost zadatka, skrene pažnju na druge stvari, uteši se sećanjem na ranije uspehe ili čak da poništi ono što se desilo. Posavetujte dete da pokuša ponovo i pojača napor u sledećem pokušaju. Objasnite da ako nije uspelo sada da će uspeti za neko vreme kada još malo poraste i ojača.

Za kreativno razmišljanje i razvoj saznajnog mehanizma deteta, a cilju podsticanja mašte i motivacije, dobro je koristiti lutke, medvediće, voziće, bagere, autiće,  kartonske kutije, krpe,pesak, drveće, vodu, plastične posude, lego kockice…  bitno je stvoriti interakciju između deteta i prirodnog sveta.

Stvari od kojih mozak “otuplјuje” su virtuelni svetovi, igračke koje funkcionišu samo na jedan način i zahtevaju stalnu kontrolu kao  televizija, mobilni telefon , tablet, igračke na baterije i slične spravice.

I za motivaciju važi staro pravilo da dete uči više iz onoga šta i kako radite, nego iz onoga što mu govorite, budite primer detetu. Ako ste vi motivisana osoba, i vaše dete će lakše postati takvo jer deca vole da  imitiraju roditelje, posebno kada vide zadovoljstvo i uspeh.

Kroz igru dete uči, razvija se, otkriva sebe i svet putem pokušaja i grešaka, istražuje i igra uloge, eksperimentiše s različitim materijalima, zvukovima i sredstvima. Predškolsko dete većinu vremena provodi u igri, a razvoj, učenje i rad biće uspešniji ukoliko se odvijaju kroz igru ili sadrže elemente igre.

Dete se kroz igru afirmiše, vlastitom aktivnošću stiče nova saznanja. Paralelno sa razvojem deteta i njegove igre postaju složenije. Uživanje u igri zavisi od konstantnog ohrabrenja starijih i korišćenju odgovarajućih igračaka i opreme.

Igra mora da bude zabavna deci kako bi „zadržala“ pažnju da se njom bave. Uz to mnoge igre imaju, manje ili više, naglašenu edukativnu komponentu. U igri se izražava radoznalost, osjetljivost, fizička aktivnost i potreba za saradnjom i zajedništvom među učesnicima.  Saveti za igru sa decom:

• Podržite spontanu dečju igru pohvalama
• Istaknite detetove uspehe u igri, njegove veštine i vrline
• Budite partner detetu u igri, a ne vođa
• Rečima pratite dete u igri – opisujte šta vi ili dete u igri radite
• Ne prekidajte naglo detetovu igru
• Ne kritikujte dete
• Ponovite sa detetom pojedinu igru ako to želi – vole da ponove stvari u kojima su dobri i uspešni
• Koristite svakodnevne predmete u igri
• Prihvatite dečje ideje u igri ma koliko one bile na prvi pogled čudne i nemoguće
• Budite strpljivi – pustite dete da samo istražuje, ne nudite gotova rešenja
• Zabavljajte se i sami, uživaje u zajedničkoj igri

Igrom dete razvija osećaj sigurnosti, samostalnosti, samokontrole, kompetencije, jača samopouzdanje, te razvija motoričke, emocionalne, kognitivne, socijalne i govorne veštine.

Da bi ispunile svoj cilj i detetu bile interesantne igračke i ostala sredstva morate prilagoditi uzrastu.

Za decu u trećoj godini života poželjne su: slagalice, plastelin, odeća i kuća za lutke, garaža, prve društvene igre, slikovnice s kratkim tekstovima i stihovima, igračke za pesak, CD s dečjim pričama i pesmicama.

Deci u četvrtoj godini poželjno je pokloniti: dečje knjige i slikovnice, igre s bojama i oblikovanjem, igre s jednostavnim pravilima, igre s kockama, igre sa simbolima i bojama, igre spretnosti, koncentracije,  konstruktivni elementi za gradnju, bojice, predmeti za bojenje.

Deca od pet do sedam godina pokazuju interesovanje za: igre s pravilima, igre s kockama, društvene igre, sportske rekvizite, muzičke  instrumente.

Kako nam uvek „stane“ mozak kada je najpotrebnije, mnoge igre sa pravilima ili uputstvima možete naći na internetu. Prepoznaćete i zaboravljene, ali maksimalno edukativne, igre kojima su se zabavljali još naši roditelji. Ukoliko ste u prilici kupite ili pozajmite na neko vreme knjige:

• 365 DANA BEZ TELEVIZIJE – Steve i Ruth Bennett, knjiga otkriva brojne aktivnosti koje zahtevaju malo ili nimalo priprema, a pružaju deci beskrajne sate igre i zabave. Obuhvaćene su raznovrsne veštine i delatnosti, grupne igre, bojenje i računjanje, igre memorije, rečima i pravljenje igračaka.
• IGRE UČILICE – Dorothy Einon, mnogo aktivnosti za igranje u kući i na otvorenom prostoru, za jedno ili više dece, od igara s rečima i brojevima do naučnih ogleda, muizke i umetničkih projekata. Ne samo zabavne, nego i poučne praktične ideje za decu od 2-6 godina.
• IGRE STVARALICE – Dr. Dorothy Einon, vodič je namenjen deci od 2 do 5 godina i ispunjen je jednostavnim idejama i zabavnim aktivnostima koje pomažu deci u postizanju njihovog potencijala u kreativnom učenju. Razvija prirodne talente svakog deteta u jeziku, muzici, umetnosti, drami, nauci i brojevima.

Svaki roditelj se susreo s malim ili velikim dečjim lažima, a razlozi za njih su različiti u odnosu na uzrast deteta.  Mnogi roditelji smatraju da deca lažu kako bi dobila što žele, izbegla kaznu ili nešto ne žele da rade. Kada je reč o deci vrtićkog uzrasta moguće je da uopšte nije reč o laganju, nego mašti.

Male dečje laži počinju da se javljaju oko 3. godine, deo su normalnog razvoja i nisu razlog za zabrinutost.

Deca ovog uzrasta još ne razlikuju maštu od stvarnosti ili istinu od laži, za njih su sve priče stvarne. Imaju bujnu maštu pa često mogu da izmišljaju priče ili preuveličavaju događaje. Budući da im pamćenje još nije u potpunosti razvijeno, neke stvari mogu da zaborave ili pomešaju. Dete još uvek ne shvata šta je to laganje. Ono izgovara neistinu i ne shvata da radi nešto loše sve dok mu to ne objasnimo.

Stručnjaci smatraju da život u mašti nije opasan ako dete ne ometa u svakodnevnom životu. Ako mališan izgleda sretno i ima realne odnose s važnim ljudima u svom životu, ne treba da brinete zbog mašte.

Kasnije se laganje javlja iz straha od reakcije roditelja, izbegavanja kazne, prikazivanja sebe u što boljem svetlu, isticanja među drugarima i svoje posebnosti.

Laganje se često javlja kod fizički zlostavljane dece. Ona vrlo retko govore istinu. Istina je za njih bolna, boje se istine jer im ona donosi batine. I usamljena deca jako puno lažu, da bi pobegla iz realnog sveta u svoj zamišljeni, savršeni svet. Najmlađi lažu i da bi zadobili odobravanje i ljubav ljudi koji ih okružuju. Laž je u tom slučaju samo pogrešno sredstvo brzog i jednostavnog impresioniranja okoline.

Roditelj koji retko kada pohvali dečiji uspeh, a sklon je da pohvali neko drugo dete, rizikuje da se dete oseća zanemarenim i koristi se lažima kako bi ponovno skrenulo pažnju na sebe, svoje postignuće ili postupke. Veliki je problem kad laž uzme maha u ranom dečijem dobu pa kad dete shvati da sa lažima može manipulisati okolinom. Prevelika očekivanja roditelja izazivaju kod dece potrebu za laganjem.

Ako dete ohrabrimo da govori istinu, a roditelji je prihvate ma koliko ona bila neprijatna, otvara se put za gajenje istinoljublja kod dece. Detetu govorimo da ga volimo bez obzira na to kakva je ta istina, da je laž loša i da se njom samo stvaraju problemi. Stalno laganje je obično deo većeg problema pa je u toj situaciji dobro potražiti pomoć stručnjaka

Gestikulacije dece koja lažu su: izbegavaju da pogledaju odraslog,, prekrivaju usta dok govore, vlaže usne jezikom, spuštaju pogled, lice im se trzne, često se iskašljavaju, trljaju nos, grebu se po glavi ili licu dok govore.

Psiholozi često iznose podatak da deca koja lažu imaju viši koeficijent inteligencije. To ne znači da dete treba podsticati da laže i dalje, ali jeste deo odgovora na pitanje zašto to dete uopšte radi. Sastavni deo njegovog odrastanja i razvoja je pokušaj da ispita vaše granice i da li ćete vi u neku njegovu izjavu poverovati ili ne.

Najbolji način da naučite dete da govori istinu je da i sami to činite.

 

ŠTA  OZNAČAVAJU  TERMINI  ADD  A  ŠTA  ADHD ?

Hajde da prvo razmotrimo nazive kojima se opisuju problemi sa pažnjom.

ADD je skraćenica za attention deficit disorder – deficit pažnje.

ADHD je skraćenica za attention deficit hyperactivity – deficit pažnje sa hiperaktivnosti.

ŠTA  ADD  NIJE  A  ŠTA  JESTE ?

Kod  dece koja svojim  ponašanjem odaju utisak  odraslima (roditelji, vaspitači, učitelji) da su lenja , nevaspitana, bezobrazna, nezahvalna,  često se krije problem  sa pažnjom ADD,  i uglavnom ima neurofiziološko poreklo.  Deca nisu loša i njihovo vaspitanje nije uzrok ovog problema.

ADD  (deficit pažnje) bi trebalo posmatrati kao sklop osobina koje odražavaju detetov urodjen, neurološki zasnovan temeprament.

Ako se bolje upoznamo sa АDD  osobinama , bolje ćemo razumeti dete  i pružiti mu adekvatnu podršku.

 Osobine dece sa ADD  koje mogu biti potencijalni problem su: selektivna pažnja, impuslivnost, pometenost i hiperaktivnost.

Pored toga oni poseduju i pozitivne osobine kao što su: spontanost, kreativnost, sposobnost da se hiperfokusiraju.

U zavisnosti od toga kako je dete sa tim osobinama opažano i oblikovano od strane roditelja i vaspitača, ova kombinacija predispozicija se može razviti kao njegova prednost ili nedostatak.

Razmotrimo osobine…

SELEKTIVNOST PAŽNJE: kada govorimo o selektivnosti pažnje  kod ove dece prisutna su dva ekstrema pažnje, izražena odsutnost i nepažljivost kod  aktivnosti koje su im dosadne (posebno svakodnevne obaveze), odnosno intezivni fokus „hiperfokus“ pažnje na stvari koje su im interesantne. Oni neće uspeti da nateraju sami sebe da uče sadržaje koji su im dosadni za razliku od vršnjaka, sa druge strane ukoliko ih neki sadržaj zaintrigira u stanju su da pokažu vanprosečnu kreativnost,  hiperfokusirajući se. Deca sa ADD-om sa jedne strane su nezrelija od vršnjaka a sa druge pokazuju kreativnost koja prevazilazi njihov uzrast.

Selektivna je i memorija,  ova deca od pročitanog teksta će upamtiti detalje koji su nevažni i  na koja druga deca neće obratiti pažnju. Njihovi periodi koncentracije su veoma kratki kao oštri bljesci svetlosti.

Raspon pažnje i interval pažnje su kratki.  Raspon pažnje je povezan sa uzrastom,  za dvogodišnjaka se očekuje da ima kratak raspon pažnje dok kod četvorogodišnjaka taj raspon mora biti duži.

POMETENOST (rasejanost): deca sa ADD strukturom će započeti veliki broj aktivnosti ali neće dovršiti ni jednu. U koncentraciji na zadatak ih ometaju spoljni i unutrašnji podsticaji. Kad uče pažnju će im odvući zvuk automobila napolju. Čak i kada eliminišemo spoljne , nastupaju unutrašnji: bujica ideja, sećanja, misli koje lutaju.

IMPULSIVNOST je osobina koju roditelje primete pre deficita pažnje ili pometenosti. Ova deca ne povezuju akciju sa posledicama koje iz nje mogu nastati. Brza su i neoprezna. Kada štetu naprave, osećaju se loše zbog toga što su uradili. Imulsivnost  može dovesti dete u opasnost (Istrčavanje na kolovoz u pokušaju da se uhvati ptica). Skloniji su povredama, zaboravljanju, gubljenju i lomljenju stvari.

Impulsivnost dovodi do problema u socijalnim odnosima. Teško im je da odlože zadovoljavanje neke potrebe, da saradjuju, da dele stvari. Njihovi  vršnjaci ih zbog toga izbegavaju, pa se lakše i češće druže sa mladjima od sebe.

Nemaju strpljnenja da slušaju. Često impuslivnost prati i radoznalost. Pa mogu biti „ludo hrabri klinci“ koji isprobavaju opasne stvari.

Kod dece sa poremećajima pažnje prisutna je većina ovih osobina, veći deo vremena i u većem obimu.

Kako  okruženje može pomoći deci sa ADD ili ADHD osobinama pogledaj u delu o ADHD.

                                 Logoped PU Koloseum – Edukativni centar “Radost govora”

* RAZVOJ I SAZREVANJE *

Sposobnosti i veštine deteta u periodu od 4.-5. godine: govori gramatički tačno i razgovetno koristeći 4-5 reči u rečenici, koristi buduće vreme u govoru, prati tri nevezana usmena zahteva bez gestikulacije, zna da imenuje bar pet boja, zna da broji „napamet“ od 1 do 10, imenuje drugove i drugarice, kopira oblike držeći olovku pravilno, dete zna da nacrta čoveka sa bar četiri dela tela, preslikava svoje ime napisano velikim slovima, pere ruke sasvim samostalno, koristi sapun i briše ruke peškirom, samostalno pere zube, samostalno koristi toalet u svim situacijama, sprema za sobom, penje se i spušta toboganom samostalno, spretno reže makazama, zna odgovor bar na neka pitanja o ličnim podacima.

Kako roditelji podržavaju razvoj deteta starosti 4- 5 godina: podstičite kompleksniji govor i razgovor, sa strpljenjem saslušajte dete i odgovorite mu, podržite postavljanje pitanja uvek odgovorom i pažnjom, igrajte se zakopčavanja i otkopčavanja dugmadi kao vežbe za finu motoriku, igrajte se strukturisanih igara tablom, kockicama, karticama i pravilima ( Ne ljuti se čoveče, Memorije, Dečije domine), dajte detetu što više prilika da se igra sa drugom decom, učite i ohrabrujte dete da se samo oblači, pere ruke i zube, tražite da vam dete opiše predmete i radnje u njegovom okruženju, secite oblike i lepite ih sa detetom u okviru kolaž aktivnosti, zahtevajte da dete pospremi za sobom posle igre ili aktivnosti.

Sposobnosti i veštine deteta u periodu od 5.-6. godine: koristi pune rečenice da komunicira jasno sa 4-6 reči u nizu, može jasno da prepriča neki događaj, razume i koristi komparaciju u govoru (kraće, duže, teže, lakše), piše svoje ime, broji samostalno do 15, zna da imenuje sve osnovne boje, potpuno samostalno koristi toalet, skakuće na jednoj nozi, igra se društvenih igara sa drugom decom, razume godišnja doba i njihove karakteristike, vezuje pertle (ili bar pokušava), razume pojam vremena.

Kako roditelji podržavaju razvoj deteta starosti 5-6 godina: fokusirajte aktivnosti na pripremu za školu i razvijanju predškolskih veština i sve većem osamostaljivanju, zahtevajte od deteta sve veću odgovornost i učite ga šta se očekuje od njega u različitim situacijama, pribavite detetu bojanke i radne listove (pronalazak puta iz lavirinta, povezivanje slika linijama, spajanje tačkica, praćenje linija, preslikavanje oblika, slova i brojeva, identifikacija suprotnosti, bojenje),ohrabrujte i podstičite dete da sedi, razvija pažnju i strpljenje, zahtevajte sve veću samostalnost u dnevnim rutinama (WC, hranjenje, oblačenje, pospremanje igračaka, održavanje organizacije prostora i ličnih stvari).

Ne zaboravite, ovo su samo razvojne norme po kojima se većina dece razvija, no svako dete je ličnost i prati svoje norme. Razvoj deteta se prati kroz pet različitih oblasti: socijalno-emocionalni razvoj, govor/komunikacija, kognitivni razvoj, motorički ili fizički razvoj i samopomoć/ briga o sebi.

Razvojna kašnjenja su blaga odstupanja od razvojnih normi u bilo kojoj od ovih pet razvojnih oblasti. Kašnjenja se često sama od sebe izgube, dete jednostavno nadoknadi zaostatak kroz igru u podsticajnoj okolini ili uz blagi ciljani razvojni podsticaj. Cilj je stvoriti stimulativnu okolinu kod kuće, da se sa detetom mnogo komunicira, te podstiče samostalnost i učenje kroz pokušaje i konstantnu repeticiju.

Ranom identifikacijom poremećaja u razvoju ranije će početi intervencija i tako umanjiti posledice koje razvojne poteškoće imaju na život deteta i porodice. Takvim pristupom smanjuje se razvojni zaostatak dece s rizikom u odnosu na tipične vršnjake i poboljšava se njihovo uključenje u društvo.

Preuzeto iz brošure Udruženja pedijatara Srbije

* RADOST DRUŽENJA *

Kontrolišite zdravlje deteta redovnim pregledom kod pedijatra. Ovo je vreme kada se rade i dodatni preventivni pregledi kod očnog lekara i logopeda. Sa pedijatrom porazgovarajte o razvoju deteta, kao i o svemu što vas možda brine u vezi sa tim.

Podsticanje razvoja samostalnosti prati osamostaljivanje u obavljanju toaletnih navika, samostalno se svlači i oblači, ali još uvek može da ima problem sa zakopčavanjem i vezivanjem pertli, sigurnije se služi kašikom i viljuškom i manje je neuredno. Trogodišnjaci su u početku smireni i sigurni u sebe, a kako se približavaju četvrtoj godini postaju nesigurniji, uznemireniji i energičniji.

Sposobnosti i veštine koje dete stiče: pokazuje interesovanje za igru sa vršnjacima i odraslima, uzvraća u igri, uči od njih i imitira ih, uči da deli stvari sa drugom decom i da sačeka svoj red, koristi rečenice od 4-5 reči, zna ime bar jednog prijatelja, poneko dete izbaci dnevno spavanje, samostalno pere i briše ruke, počinje da igra društvene igre, voli knjige, slagalice, igračke životinja, igre u vodi, u pesku, igranje uloga i muziku, priča o događajima iz života, prepričava priče, zna da imenuje većinu predmeta iz svakodnevnice, zna šta je stvarno, a šta izmišljeno, uči pesmice napamet, razlikuje i klasifikuje objekte prema boji i obliku ili prema veličini i boji, koristi makaze, sa lakoćom hoda, trči i skače, može da stoji i skakuće na jednoj nozi, može da nacrta neka napisana slova kada mu prethodno pokažete.

Kako roditelji podržavaju razvoj deteta: omogućite detetu da se igra sa vršnjacima, postavite jasna pravila i ograničenja za vaše dete i budite dosledni u njihovoj primeni, igrajte se igara sparivanja, pronalaženja istog i memorije, igrajte se brojanja svega i svačega, recitujte i pevajte dečije pesmice, tražite da vam dete opiše predmete i dešavanja u njegovom okruženju, upoznajte dete s pojmom vremena (danas, juče, sutra, ujutru, uveče), učite dete da pospremi svoje igračke, kutak i sobu, puštajte omiljenu muziku i plešite sa detetom maštajte zajedno, igrajte se izmišljenih igara sa detetom, pretvarajte se, pustite da vas ono vodi, razgovarajte o tome kako se oseća, pomozite mu da govori o svojim strahovima, kada osećanja izrazi rečima može da mu pomogne da ih razume i ostvari kontrolu nad njima, biće puno pitanja „zašto?“, nađite vremena da odgovarate na njih, a ako ne znate odgovore potražite ih.

Akcenat na bezbednost deteta kao u prethodnom periodu. Nikada dete ne ostavljajte samo u kući, kolima ili dvorištu. Ne dozvolite detetu da samo prelazi ulicu. Nadzirite igru blizu ulice i na mestima kuda prolaze automobili. Koristite sigurnosno sedište na zadnjem sedištu vozila.

Znaci upozorenja da je vreme da se konsultujete sa pedijatrom su sledeće manifestacije koje primetite kod deteta: ne pokazuje interesovanje za interaktivne i izmišljene igre, ignoriše drugu decu ili ne reaguje na osobe van porodice, pruža otpor pri oblačenju, svlačenju i korišćenju toaleta, ne može da skače u mestu, ima teškoće u pisanju i crtanju, ne razume pojmove „isti“ i „ razlićit“, ne koristi pravilno zamenice „ja“ i „ti“, ne izvršava tri uzastopna naloga, ne ume da prepriča omiljenu priču, govori nepravilno, gubi sposobnosti koje je nekada imalo.

Preuzeto iz brošure Udruženja pedijatara Srbije