Slikovnice za decu starosti do 5 godina sadrže preko 1.5 puta više različitih reči u odnosu na svakodnevni govor koji odrasli upućuju deci. Zato zajedničko čitanje sa decom stvara okruženje u kojem deca imaju priliku da se susretnu sa mnogo više raznolikih i neobičnih reči.
Mnoge su dobrobiti od čitanja sa decom od njihovog najranijeg uzrasta: podsticanje razvoja govora i jezika, sticanje veštine komunikaije, podsticanje razvoja stavaralaštva, podsticanje razvoja logičkog i kritičkog mišljenja, bolja školska postignuća, negovanje osećanja sigurnosti i privrženosti.
Potrudite se da vam zajedničko čitanje postane rutina, deo svakodnevice i zajednički ritual. Između ostalog, time se razvija i navika čitanja, što je izuzetno značajno za dalji razvoj deteta. Pokušajte da se opustite, uživite u priču bez ustručavanja, jer dete će tražiti mnogo puta da mu iznova čitate omiljenu knjigu – naoružajte se strpljenjem i zabavite se…
Uživajte i vi i dete!
I sama priprema za čitanje deci je interesantna i podsticajna. Podstičite dete da prelistava knjigu. Razgovarajte o svakoj slici. Dete može da opisuje šta je na njima prikazano. Nagovestite mu zatim o čemu se u knjizi radi. Podstaknite ga da ispriča šta već zna o liku ili temi. Ovim pitanjima omogućavate detetu da povezuje ono što je prethodno saznalo i naučilo. Uvedite ga spontano u čitanje I podstaknite interesovanje za nastavak čitanja.
Tok čitanja podrazumeva niz raznolikih i podsticajnih aktivnosti. Dok čitate, pratite reči prstom. Na ovaj način dete pamti i vizuelni izgled reči, što je neophodno za sticanje veštine čitanja. Ukoliko dete pokušava da čita zajedno sa vama, dozvolite mu, bez obzira na to koliko je u tome uspešno.
Pokušajte da glumite dok čitate. Dozvolite sebi da budete „luckasti”. Gestikulacija i mimika su veoma važni i treba da prate tok dešavanja u priči. Oponašajte zvuke iz prirode ili oglašavanja životinja. Slobodno dodajte reči ili rečenice kojih u priči nema.
Na krajevima celina možete zastati i pitati dete da vam ispriča šta je do tada zapamtilo i kakvi su mu utisci. Ako primetite da je pogrešno razumelo radnju, pobrkalo redosled dešavanja, ili ne može da se seti nekog detalja, lika ili slično, kažite kako je ispravno i nastavite dalje sa čitanjem. Ne bi trebalo ispravljati dete, jer takvim komentarom dete gubi sigurnost i interesovanje za dalje čitanje.
Posle čitanja pitajte dete šta mu se dopalo, a šta ne, i zašto. Dete može da odgovori i pokretom ili grimasom. Saznajte od deteta ko je glavni lik i koji se još likovi pominju. Odredite sa detetom gde se dešava radnja, odnosno gde se likovi nalaze.
Neka dete ispriča događaj kojim priča počinje. Podstaknite ga da opiše likove i pitajte ga za njihove osobine ponaosob. Možete postaviti i pitanja koja podstiču dete da povezuje ono sto je čulo sa svojim ranijim saznanjima, da upoređuje i obrazlaže, što razvija i kritičko mišljenje. Uputno je pitati i da li bi ovu priču preporučio drugu ili drugarici i zašto.
I još ponešto!
Možete zajedno da izmislite i nastavak priče ili drugačiji završetak. Dozvolite detetu da samo ispriča priču gledajući u ilustracije. Podstaknite dete da osmisli novu priču samostalno ili uz vašu pomoć… Zajedno sa detetom smišljajte nove nazive priče. Dajte likovima nova imena. Izmišljajte reči, stvarajte zajedno.
Korisno je, a i zabavno, osmisliti dijalog i odglumiti ga. Preporučljivo je nacrtati likove ili neki deo iz priče. Pantomimom pokažite neki deo iz priče. Dete treba da pogodi šta pokazujete, a zatim možete zameniti uloge.
Nemojte samo čitati detetu. Čitajte zajedno sa njim, jer to je interaktivan proces. Podstaknite ga da gleda slike, da ih opisuje, da pokazuje objekte, postavlja pitanja, glumi, samostalno priča…