Motivacija je sjajan pokretač, ona je nužna i dobrodošla u svemu što želimo uspešno da radimo i dovršimo. Lako pronalazimo motivaciju za aktivnosti koje volimo i u kojima uživamo, a malo je veći problem kad se radi o nečemu što moramo, a u tome ne uživamo. Motiv tada uglavnom nalazimo u nagradi koja sledi.
Roditelji i vaspitači imaju zadatak da detetu pomognu da nauči kako da ne odustane u aktivnostima u kojima ne uživa, ali ne tako da to rade silom.
Pronalaženje razloga za neku aktivnost, odnosno način koji nam je prihvatljiv da sami sebi objasnimo zašto bismo nešto trebali da radimo je suština motiva. Definicija motivacije kaže da je to uticaj koji izaziva, usmerava i održava željeno ponašanje ljudi. U tome je rešenje: motivisati dete znači pomoći mu da iz bilo kog razloga odluči ili poželi da nešto obavi.
Motivaciju možemo naći u samom procesu ili u krajnjem rezultatu procesa. To znači da i decu možemo tako usmeriti, nagradićemo ih kada dovrše neku aktivnost, pa će im očekivanje nagrade biti motiv. Ako tome dodamo prirodnu detetovu radozmalost, koja je pokretač želje da otkriju svet oko sebe i sklonost ka raznovrsnim aktivnostima dobićemo željeni rezultat – zdravo, motivisano dete koje rado prihvata nove izazove i pokušava da ih savlada.
Dete možemo da nagradimo u doslovnom smislu (kad ovo napraviš, možeš da se igraš ili dobićeš sladoled kad to napraviš) i u prenesenom smislu, jer dete i pohvalu doživljava kao nagradu. Pohvala će mu često biti odličan pokretač da pokuša i ono što do sada nije uspelo da savlada.
Svi smo motivisaniji za aktivnosti koje nam dobro idu, jer vidimo da okolina gleda rezultate našeg rada s odobravanjem, a svi se dobro osećamo kad smo uspešni. Deca nisu u ovome različita.
Šta raditi I kako pomoći detetu za aktivnosti koje obavlja traljavo ili nikako?
- Detetu kojem neka aktivnost teže ide za početak ćete dati lakše zadatke, u skladu s njegovim mogućnostima, kako bi osetilo zadovoljstvo uspeha, što je još jedan od elemenata motivacije
- Ako vaše dete nije naročito spretno i druga deca ga zadirkuju u igri, objasnićete mu da mora više da vežba, upisati na neku sportsku aktivnost, podsticati aktivnosti kod kuće u kojima se dete više kreće. Sportske aktivnosti su odličan način učenja motivacije za svu decu jer je u sportu napredak merljiv, pa jače motiviše. Obavezno pohvalite njegov trud i napredak.
- Detetu treba objasniti da smo različiti i da je svako od nas u nečemu bolji, a u nečemu slabiji od drugih. Predložite mu da se takmiči sa samim sobom i pomeri svoje granice. Poželjno je da zna da možemo biti jednako uspešni u nečemu za šta nismo posebno talentovani, samo ćemo morati da uložimo više truda.
- Budite iskreni prema detetu. Ako vam kaže da ne voli pospremi igračke, dobar pristup je da priznate da su i vama kućni poslovi glupi i dosadnii, ali da to nije razlog da živite u neredu. Dok usisavate i brišete prašinu razmišljate o tome kako ćete potom uživati u svojoj divno sređenoj sobi. Kada detetu otkrijete ovu “malu tajnu” nagovorite ga da i ono pospremi igračke primenjujući istu taktiku. Objasnite mu da ponekad obavljanje mrskih poslova tek na kraju rezultira zadovoljstvom.
- Detetu ne treba nikada uskratiti odgovor, pogotovo gušiti interesovanje i potrebu za znanjem. Veoma je važno da roditelj pokaže dobru volju i interesovanje za sve što ga dete pita .Za razgovor sa detetom treba dosta vremena, ali imajte na umu da je to vreme utrošeno na najbolji mogući način.
- Dete nerado priznaje svoj neuspeh, već pokušava da ga zabašuri, opravda, potceni važnost zadatka, skrene pažnju na druge stvari, uteši se sećanjem na ranije uspehe ili čak da poništi ono što se desilo. Posavetujte dete da pokuša ponovo i pojača napor u sledećem pokušaju. Objasnite da ako nije uspelo sada da će uspeti za neko vreme kada još malo poraste i ojača.
Za kreativno razmišljanje i razvoj saznajnog mehanizma deteta, a cilju podsticanja mašte i motivacije, dobro je koristiti lutke, medvediće, voziće, bagere, autiće, kartonske kutije, krpe,pesak, drveće, vodu, plastične posude, lego kockice… bitno je stvoriti interakciju između deteta i prirodnog sveta.
Stvari od kojih mozak “otuplјuje” su virtuelni svetovi, igračke koje funkcionišu samo na jedan način i zahtevaju stalnu kontrolu kao televizija, mobilni telefon , tablet, igračke na baterije i slične spravice.
I za motivaciju važi staro pravilo da dete uči više iz onoga šta i kako radite, nego iz onoga što mu govorite, budite primer detetu. Ako ste vi motivisana osoba, i vaše dete će lakše postati takvo jer deca vole da imitiraju roditelje, posebno kada vide zadovoljstvo i uspeh.