Author: goran

Koncept samopouzdanja počinje da se razvija u najranijoj fazi života. Od početka beba uči reakcije i način viđenja sebe u odnosu na druge ljude. Sa osamnaest meseci dete već ima jasnu viziju o sopstvenom drugačijem i specifičnom identitetu. Dalje formiranje pojma o sopstvenom „ja” je rezultat procesa socijalizacije. Primarni pojam o sebi dete stiče u svojoj porodici, kroz odnose sa roditeljima i ostalim članovima porodice, kroz identifikaciju sa njima, kroz pohvale, pokudei očekivanja koje čuje od roditelja.

Sledeća grupa u koju dete stupa je predškolska ustanova, u kojoj vaspitači i druga deca predstavljaju „značajne druge” osobe, pod čijim uticajem se razvija samopouzdanje. Dete uči ono što drugi govore o njemu, i to najbolje uči ono što doživljava kao pohvalu, kao pozitivnu informaciju. Već u drugoj i trećoj godini može se primetiti da deca u igri primenjuju na sebe ocene koje su čula od roditelja.

Deca sa samopouzdanjem imaju osećaj unutrašnje vrednosti, koji im pomaže da spremno dočekuju izazove i rade kooperativno sa drugima. Kada deca ne razvijaju samopouzdanje, imaju tendenciju da se fokusiraju na promašaje umesto na uspehe, probleme umesto na izazove i teškoće umesto na mogućnosti. Dete mora da zna da roditelji i vaspitači brinu o njemu i da ga prihvataju, pa čak i kada ne odobravaju njegovo ponašanje.

Samopouzdanje omogućava deci predškolskog uzrasta da prilikom rešavanja zadataka imaju osećaj postignuća. Na taj način razvijaju osećaj odgovornosti i poverenje u sebe, što dovodi do zdravog i stabilnog samopouzdanja. Predškolci sa zdravim samopouzdanjem sebe vide pozitivno, zadovoljni su sobom i imaju pozitivan pogled na život. Ova deca imaju tendenciju da budu fleksibilna i spremna da preuzmu rizik.

Predškolska deca koja imaju nizak nivo samopoštovanja imaju negativnu sliku o sebi i nedostatak poverenja u sebe i svoje mogućnosti. Ona zavise od drugih i njihove pomoći da ostvare zadatke, imaju osećaj frustracije i nemaju toleranciju kada se stvari ne odvijaju na način kako su ona to zamislila.

Osećaj samopouzdanja je najveći kada dete pokuša učiniti nešto što mu je teško, jako se oko toga potrudi i tada, nakon više pokušaja, uspe. Tada se javlja ideja: Ako se zaista potrudim, mogu uspeti. To je tipičan način razmišljanja samopouzdanih ljudi. Zato moramo omogućiti deci da dožive uspeh. Moramo ih dovoditi u različite situacije kako bi otkrila u čemu su dobra. Deca uče i razvijaju se pokušavajući učiniti nove stvari. Za to im je potreban podsticaj i ohrabrenje. Moraju naučiti da ne mogu doživeti uspeh ako ne pokušaju i da je normalno da će nekad uspeti, a nekad ne.

Samopouzdanje ima manje uspone i padove kako dete odrasta. Često se menja i prilagođava zato što je uslovljeno detetovim iskustvom i novim saznanjima. Zato je dobro biti svestan znakova, kako zdravog samopouzdanja, tako i onog koje se ne može definisati kao zdravo.
Posvetite se svom detetu, imajte dovoljno vremena za njega i informišite se, ali nemojte se libiti kada smatrate da dalje ne možete sami da potražite pomoć stručno lica.

Mogući razlozi za nisko samopouzdanje kod deteta:

Zlostavljanje kod kuće ili u okruženju
Roditeljske svađe
Manjak ljubavi i pažnje u porodici
Nedovoljno provođenje vremena sa detetom
Nedavanje podsticaja i podrške

Razvoj je individualan i ne možemo očekivati da će svako dete progovoriti u isto vreme ali bi trebalo da učinimo sve da razvoj govora teče pravilno.

---

Obraćanje detetu imenovanje predmeta koje dete posmatra ili dodiruje,pevanje pesmica na maternjem jeziku, kao i pravilan govor roditelja biće detetu značajan model za razvoj jezika.

Da bi dete progovorilo, potrebno je da razume, odnosno da mnogo puta čuje naziv predmeta koje gleda, istražuje i upoznaje.

Tek kada poveže značenje reči sa predmetom,stvoriće se osnova da i samo pokuša da imenuje taj predmet.

Pre prve reči dete će pokušati kroz vokalu igru i brbljanje da komunicira sa svojom okolinom. Pre prve reči, pojavljuje se gest, dete pokazuje prstićem ono što mu je u fokusu interesovanja.

Prva reč je ona koju je dete izgovorilo sa značenjem a ne ponovilo za roditeljem (npr. pogleda u auto ili pokaže prstićem i izogovori „ato“). Isto tako dete obično izgovara početni slog (pa-patika), ili izostavlja određeene glasove (paka-patka).

Da bi dete svoje roditelje gledalo i slušalo dok mu se obraćaju potrebno je da između njih postoji izgrađen emocionalni odnos i usaglašeni vaspitni stavovi.Od 10.meseca možemo da očekujemo prvu reč sa značenjem, ukoliko se ona ne pojavi do 18.meseca,nepohodno je potražiti stručnu pomoć logopeda.

Kašnjenje u govoru može nastupiti i kada dete ima oštećenje sluha, neurološke bolesti ili zbog deformiteta ili anomalija govornih organa. U ovakvim situacijama potreban je pregled audiologa, otorinolaringologa, fonijatra, psihijatra,neurologa, stomatologa.

Deca koja ne žvaću čvrstu hranu,koriste cuclu ili piju na flašicu imaju slabiju pokretlljivost govornih organa, što otežava i sam razvoj govora.

Početno progovaranje kasni i kao posledica neadekvatne ili nedovoljne stimulacije sredine.Često vidimo decu koja gledaju crtane filmove i sadžaje preko tableta i telefona po nekoliko sati dnevno.

Ako se detetu adekvatno ne posveti vreme i pažnja u ranom periodu, posledice će se odraziti na razvoj jezika ali i na celokupan razvoj njegove ličnosti.

Stručna pomoć podrazumeva logopedsku procenu deteta, savetovanje roditelja i obuka roditelja na koji način da stimulišu razvoj. Po potrebi,deca se uključuju u logopedski tretman na ranom uzrastu koji ima za cilj da podstakne razvoj govora.

Logoped PU Koloseum – Edukativni centar “Radost govora”

Polаzаk u vrtić je za dete jednа od nаjvećih promenа od rođenjа. Period аdаptаcije podrаzumevа vreme koje je detetu potrebno dа se nаvikne i prihvаti novu sredinu. Novа sredinа sа sobom nosi novo okruženje, nove osobe, decu, prostor i dnevni režim koji imа drugаčiji ritаm.

Proces privikаvаnjа nа kolektiv je nešto što je vremenski nemoguće predvideti. Kod svаkog detetа je on individuаlаn, pа tаko i dužinа аdаptivnog periodа vаrirа od detetа do detetа. Neke korisne informacije i savete na ovu temu možete pogledati na donjim linkovima, a mi ćemo napisati par reči o adaptaciji dece u našoj ustanovi.

Suprotno ustaljenom mišljenju da s početka adaptacije dete provodi u vrtiću do pola sata i postepeno produžuje trajanje boravka u sledećih par nedelja primenili smo inovativni koncept koji daje bolje rezultate. 

Preporučujemo da dete dodje prvi dan u vreme doručka oko 8.30 i ostane onoliko vremena u kome neće imati burne reakcije negodovanja i plača, a ne duže od ručka što je negde 5 sati. Ono što je sigurno je da dete ima smanjen osećaj protoka vremena i nije mu bitna razlika da li je provelo u vrtiću 2 ili 5 sati. Bitno je da u toku provedenog vremena oseća sigurnost,  bude mu interesantno i da roditelj dođe.

Prvih tri dana roditelji su u obavezi da nam budu dostupni tako da na poziv mogu da dođu u roku od najviše 30-tak minuta, a boravak povećavamo svaki dan za po sat vremena. Nakon tri dana prebrodili smo prvu fazu adaptacije.

Adaptacija nije završena kada dete prestane da plače, već kada sa zadovoljstvom dolazi u kolektiv i kada počne spontano i slobodno da izražava svoje emocije, misli i sposobnosti, a za to je potreban period od par meseci.

Interesantni linkovi na temu adaptacije:

https://www.recporec.com/tekstovi/adaptacija-dece-na-vrtic/

https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/adaptacija-dece-na-jaslevrtic/

Polazak dece u vrtic – 10 saveta

Alergije kod dece su bolest savremenog doba. Ukoliko ih otkrijemo na vreme i blagovremeno lečimo smanjićemo tegobe i poboljšati kvalitet života deteta. Alergeni izazivaju respiratorne simptome, simptome na koži ili probleme sa varenjem.

Alergije kod dece se javljaju sezonski ili nesezonski. Sezonske alergije traju u period od početka marta do sredine novembra, a vezane su za pojavu polena drveća, trava i korova u ovom periodu. Nesezonske alergije javljaju se cele godine i najčešće potiču od prašine, dlake kućnih ljubimaca, buđi, grinja i hrane.
Alergologija je jedna od najmlađih disciplina medicine i svakim danom ima sve više saznanja iz ove oblasti. Svakako je dobro obratiti se za stručnu pomoć, pogotovu što je uzrokovanje alergije I alergoprobe moguće izvršiti u ranom uzrastu deteta več od par meseci starosti.

Ublažavanje simptoma alergije ne mora uključivati bilo kakvu vrstu terapije, ukoliko su simptomi blagi i ne ugrožavaju život. Dobar deo alergija nestane tokom rasta deteta, sa jačanjem imunog Sistema i privikavanjem organizma na delovanje alergena iz okruženja.

Korisni linkovi na ovu temu:
Alergija kod dece
Opasni alergeni kako prepoznati prve-simptome i kako-reagovati
Alergije kod dece vodic za roditelje