Za decu predškolskog uzrasta izuzetno je važno da se bave sportom, i to telesnim aktivnostima koje trebaju iz dana u dan da budu raznovrsne. Sport je dobar za kanalisanje i trošenje energije. Zdrave navike i aktivan način života treba razvijati kod dece već od druge, treće godine.
Prednosti aktivnog načina života u najranijem dobu je stvaranje mišićne mase i jačih kostiju, kontrolisana količina potkožnog masnog tkiva, prevencija i smanjnje rizika od debljine, dijabetesa, stresa, krvnog pritiska, holesterola, vaskularnih i malignih oboljenja u kasnijoj fazi života, razvijanje samopouzdanja i većih šansi za uspeh.
Deca su prirodno aktivna i jedva čekaju priliku da prođu kroz puno različitih sportskih aktivnosti koje uključuju što više osnovnih motoričkih programa poput puzanja, provlačenja, prelaženja, spuštanja, penjanja, guranja, povlačenja…
Osnovne motoričke sposobnosti koje se sportom razvijaju u mlađem uzrastu su kordinacija, ravnoteža, fleksibilnost, opšta snaga, preciznost i izdržljivost, brzina reakcije na zvućne i vizuelene nadražaje.
Sportovi koji se, kroz igru i zabavu, preporučuju u ovom periodu su kombinacija bazičnih sportova gimnastike, atletike, plivanja, plesa i pojedini borilački sportovi. Deci je potrebno ponuditi što raznovrsnije sadržaje da bi se njihov lokomotorni sistem što bolje razvijao. Uz organizovanu fizičku aktivnost u vrtiću neizostavno je uključiti porodičnu aktivnost. Da bi dete usvojilo zdrave navike i aktivan način života potreban je primer i vaspitača i roditelja.
Pored organizovanog bavljenja sportom u vrtiću izuzetno je bitno da roditelji u vreme koje provode sa decom uključe različite aktivnosti od igre s vršnjacima ili odraslim osobama, odlazak na pecanje, u duže šetnje i kada god su u prilici sa decom voze bicikl, igraju fudbal, badminton… cilj nije stvoriti profesionalne sportiste već naučiti decu da prihvate zdrave navike i fizićku aktivanost kao sastavni deo života. Veliki bonus je što ćete kroz sve ove aktivnosti ostvariti i bolji odnos sa svojim detetom.
Zapamtite, bilo koja vrsta fizičke aktivnosti je bolja od neaktivnosti. Svako dete je jedinstveno na svoj način. Prema svom temperamentu, karakteru, motoričkim sposobnostima i genetskoj predispoziciji, ono će biti više ili manje zainteresovano za ekipni ili individualni sport, pa samim tim i vrstu sporta. Kolektivni sportovi se preporučuju za decu stariju od šest godina, a ozbiljnije bavljenje sportom i treniranje tek posle navršenih osam, devet godina.
Rezultati istraživanja pokazuju da je jutarnji termin pogodniji za sportske aktivnosti mališana, jer u tom periodu imaju više koncentracije, povećanu cirkulaciju i veću snabdevenost kiseonikom centralnog nervnog sistema. Istovremeno jutarnje vežbanje je odlična osnova za povećanje dobrog raspoloženja, pažnje, smanjenje agresije i neprihvaćenih oblika ponašanja u ostatku dana. Deca koja su imala prepodnevne sportske aktivnosti postizala su za 30% bolje rezultate od one dece koja su vežbala u popodnevnim časovima.
U razdoblju od treće do šeste godine deca su doslovno mali zvrkovi koji ne mogu da budu na jednom mestu. U tom period trebali bi da imaju svakog dana minimalno 30 do 60 minuta organizirane fizičke aktivnosti. Vreme provedeno u fizičkim aktivnostima ne treba da bude kraće od vremena sedenja koje dete provede u aktivnostima kao što su su crtanje, slikanje, slaganje slagalica, kockica i slično. Aktivna deca imaju više samopouzdanja, okretnija su i spretnija, sa boljim raspoloženjem od dece koja nisu aktivna.
Mališani ne treba da se takmiče, već da se kroz sportske aktivnosti igraju i zabavljaju. Roditelji male dece koja pohađaju sportske aktivnosti ne treba od njih da imaju velika očekivanja, da ih pritiskaju, već da ih puste da kroz igru razviju ljubav prema sportu. Podržite ih I onda kada im ne polazi sve za rukom. Verovatno da vaše dete nikada neće biti vrhunski sportista, ali je sigurno da ćete razvijanjem navike bavljenja sportom u budućim godinama smanjiti njegov boravak pred računarom, televizorom, pubertetsku mrzovolju i rizik uticaja lošeg društva.