HIPERAKTIVNOST udružena sa pomenutim osobinama (pogledaj deo o ADD) selektivna pažnja, pometenost i impulsivnost čini Hiperkinetički poremećaj ili ADHD. ADHD je neurorazvojni poremećaj čija je osnovna karakteristika nemogućnost kontrole sopstvenog ponašanja. Potrebno je udruženost pomenutih osobina kao i njihova stalna postojanost da bi zasigurno mogli govoriti o Hiperkinetičkom poremećaju.
Jedan od važnih kriterijuma je da dete ove osobine ispoljava u bar 2 različite socijalne sredine (kod kuće i u vrtiću). Već na ranom uzrastu je moguće uočiti “nemirnu“ decu ipak veliki broj njih se otkrije u školskom periodu.
KAKO PREPOZNATI HIPERAKTIVNU DECU NA RANOM UZRASTU?
Sigurno poznajete nekog mališana koji se „penje na plafon“, ne može da sedi mirno kada se od njega to očekuje, preterano je brlbljiv, upada drugima u reč, vrpolji se ,trčkara, započinje igre i aktivnosti ali ih nedovršava, ima intezivne emocionalne reakcije, neprimerene situaciji i uzrastu,
izlaže se opasnostima (bez svesti od potencijalnih posledica).
Učestalost ADHD je od 3% do 7% u školskom periodu. Kod dečaka čak četiri puta zastupljenija. U ponašanju dečaci ispoljavaju impulsivnost i hiperaktivnost, a devojčice probleme sa pažnjom. Iako su im intelektualne sposobnosti često iznad proseka imaju teškoće sa učenjem što se manifestuje lošim uspehom u školi.
KAKO OKRUŽENJE MOŽE POMOĆI DECI SA ADD ILI ADHD OSOBINAMA?
Roditelji,vaspitači i nastavnici veoma utiču na samopouzdanje i samopercepciju dece. Ono što dete čuje od nas i način na koji postupamo sa ispoljavanjem osobina deteta odrediće pravac u kome će se njihovi kapaciteti realizovati ili ne. Iako mogu da budu prilično naporni za roditelje i vaspitače, većina ovih klinaca je bistra i posebno nadarena.
Potrebno je ceniti, negovati i podsticati pozitivne osobine ove dece:
* Spontanost umesto impulsivnosti
* Kreativnost čak i kad lutaju po raznim oblastima. Malo discipline i doslednosti, kada se razviju, mogu dovesti do izuzetnih postignuća
* Brzo mišljenje: Sposobnost da se vidi šira slika, suština, da se brzo uoče skrivene veze između pojava.
* Hiperfokus: Intenzivna koncentracija na nešto što ih interesuje
* Upornost: jedan od aspekata liderske strukture
* Visok energetski naboj: može voditi do hiperproduktivnosti
U praksi to izgleda ovako…
Janko je dečak sa ADHD poremećajem. Njegov mladji brat sastavlja dvorac od lego kockica, Janko uzima figuru Supermena i udara poslednje kockice sa vrha, rušeći sve. Mladji brat plače. I Janko počinje da plače, oseća krivicu, nije želeo da uvredi brata. Kako roditelj koji ne zna osobine ADHD, a najčešće ne zna, postupa? Majka ljutito viče na Janka, govori mu kako nije dobar, kako je mogao da povredi brata, kažnjava ga zabranom da više neće smeti da uzima ni lego ni Supermena nekoliko dana. Ovo bi bila spontana reakcija većine roditelja na ovakvo ponašanje.
Roditelj koji poznaje osobine ADHD i sam mora raditi na svojoj reakciji. Potrebno je sagledati šta je Janko ispoljio, kada prepoznamo impulsivnost (bez želje da iznervira i povredi brata), kreativnost (zamišlja da je Supermen koji leti), hiperaktivnost (ne uspeva da iskontroliše svoj postupak), roditelj će reagovati ovako.
Majka prilazi Janku i govori mirnim tonom, pokazujući strpljenje i smirenost. „Supermen je srušio dvorac, ali on ima super moći, hajde zajedno da napravimo još veći dvorac sa mnogo prozora, koliko želite da bude visok? „Dečaci prihvataju predlog, pristupaju igri, majka potom govori “Janku je žao što je srušio dvorac“.
Osobine temperamenta deteta utiču na poruke koje dobija od roditelja. Te poruke dodatno oblikuju dete i detetova uverenja o sebi i svetu. Oni koji podižu decu konstantno šalju detetu poruke o tome kako da misli, oseća i ponaša se, kao i o tome kakvo je ono. Lako je uočljivo da deca koja su nepažljiva, koja se lako pometu, koja su ekstremno aktivna i impulsivna, dobijaju drugačije poruke (Ne, ne diraj to…ne radi to…) od dece koja po svojoj prirodi nisu takva. Te uglavnom negativno formulisane poruke dodatno oblikuju sliku deteta o sebi i očekivanja o tome kako će drugi ljudi da reaguju na njega. Takve nesvesne pretpostavke i očekivanja (“Ja sam dobar-dobra” nasuprot “Ja uvek pravim nevolje”) određuju detetovo doživljavanje sveta.
Mnoga značajna imena poput Mocarta, Vinstona Čerčila , Tomasa Edisona su opisivana kao teška deca sa simptomima ADD i ADHD-a.
Zajedničkim snagama podržimo razvoj posebnih sposobnosti koje ova deca imaju. Ne dozvolimo da njihova različitost postane njihov nedostatak.
Logoped PU Koloseum – Edukativni centar “Radost govora”